Značaj i zdravstvene koristi dojenja: podrška roditeljima

Majčino mleko je nutritivni „zlatni standard“ ishrane u ranom životu i sadrži sve esencijalne hranljive materije potrebne za podršku zdravog rasta i razvoja bebe¹. Zato se dojenje promoviše na globalnom nivou kao optimalan metod ishrane beba¹, ali Velika Britanija ima jednu od najnižih stopa dojenja u Evropi². U sledećem vodiču za zdravstvene radnike osvrćemo se na značaj dojenja i značajne zdravstvene koristi koje dojenje ima i za majku i za bebu.

Sastav majčinog mleka

Sastav majčinog mleka veoma varijabilan, prilagođen je nutritivnim potrebama svake bebe pojedinačno i promenljiv je tokom vremena3,4 Grafik ispod prikazuje opšti sastav majčinog mleka, koji sadrži sve esencijalne hranljive materije za podršku zdravom rastu i razvoju, uključujući razvoj bebinog imunog sistema.

breastmilk-composition-new

Prednosti dojenja zasnovane na dokazima

Dojenje smanjuje rizik od razvoja infekcija, dijareje i povraćanja kod bebe (rezultat je manje poseta bolnici), sindroma iznenadne smrti beba, dečje leukemije, dijabetesa tipa 2, gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti u odraslom dobu i alergijskih bolesti14,15. Uopšteno govoreći, dojenje koristi bebinom imunom sistemu u razvoju, podržava razvoj bebinog gastrointestinalnog trakta i pomaže u izgradnji snažne emocionalne veze između majke i bebe16,17.

 

Zvanični savet

Ministarstvo zdravlja i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuju isključivo dojenje tokom prvih šest meseci života, uz nastavak dojenja zajedno sa odgovarajućom dopunskom ishranom do uzrasta od dve godine ili više18,19.

Nacionalni institut za izvrsnost zdravlja i nege (NICE) navodi: „Dojenje doprinosi zdravlju majke i deteta i kratkoročno i dugoročno. Majke bi trebalo da budu svesne ovih prednosti, a one koje odluče da doje treba da imaju podršku službe koja je zasnovana na dokazima i koja pruža eksterno revidirani, strukturirani program20.“

 

Poštovanje prava majke na izbor

Sve žene, uključujući i one koje ne doje, treba podržati u njihovom izboru i učiniti da budu sigurne u svoj odnos sa bebom, uz pružanje praktične i emocionalne podrške21.

Najnoviji stav Kraljevskog koledža babica (RCM) o hranjenju beba (jun 2018.) glasi: „Razumemo da neke žene ne mogu ili ne žele da doje i da se oslanjaju na formule. One moraju da dobiju sve savete i podršku koji su im potrebni za bezbednu pripremu obroka i odgovorno hranjenje kako bi sa svojom bebom razvili blisku vezu punu ljubavi 22.“

Podrška majci koja doji23

NICE nudi smernice za majke o hranjenju beba i savetuje da kulturološki primerena podrška za dojenje treba da bude dostupna svim majkama. Majke treba podsticati da što je pre moguće nakon porođaja sa svojom bebom imaju kontakt koža na kožu.

Tokom prenatalnog perioda, majke treba pitati o njihovim namerama u vezi ishrane, odgovoriti na pitanja ili nedoumice u vezi sa dojenjem i uveriti se da će im podrška biti dostupna. Nakon porođaja, od prvog hranjenja, ženama treba ponuditi stručnu podršku za dojenje (od strane zdravstvenog radnika, od majke majci ili kroz uzajamnu saradnju).

Saveti bi trebali da obuhvate kako da se započne i nastavi uspešno dojenje, podršku oko položaja i prihvatanja dojke, procenu uspešnog dojenja, izmazanja i čuvanja majčinog mleka, te prevenciju, identifikaciju i lečenje uznemirenosti i brige oko dojenja.

Kako očevi i partneri mogu da podrže dojenje 24

Očevima i partnerima treba pomoći da shvate prednosti dojenja i ohrabriti ih da pomognu novopečenoj majci da doji podržavajući odluku svoje partnerke da doji i podsticanjem njenog samopouzdanja  - što može biti verbalne, emocionalne ili praktične prirode.

Očevi bi trebali da znaju kako dojenje funkcioniše i da budu svesni šta je normalno ponašanje kod bebe koja se doji, kako bi mogli da učestvuju u brizi o svom detetu dok se međusobno povezuju, a i na druge načine -  kroz igru, kupanje, menjanje pelena, kontakt koža na kožu i nošenja bebe u „kenguru“.

Komunikacija je takođe ključna, tako da očevi mogu da slušaju i iskreno razgovaraju sa svojom partnerkom o snalaženju sa bebom. Mnogo može pomoći ako se smanje kućni poslovi, tako da majke mogu hraniti svoje bebe onoliko dugo koliko im je potrebno.

Isto tako, briga o drugoj deci u porodici može biti od vitalnog značaja za pomoć́ partnerki da doji bez prekida, posebno u ranim fazama kada se dojenje uspostavlja. Istovremeno, ohrabrivanje partnerke da jede i pije zdravo i redovno osigurava vrhunsko zdravlje majke tokom perioda dojenja.

 

40 godina nauke o ranom životu

Nutricia ima preko 40 godina iskustva u oblasti istraživanja majčinog mleka, sa posvećenim timom od oko 250 naučnika specijalista koji sarađuju sa bolnicama, laboratorijama i univerzitetima širom sveta kako bismo bili sigurni da smo lideri u toj oblasti.

 

VAŽNA NAPOMENA: Dojenje je najbolje za bebe. Formula za beba je pogodna od rođenja u slučaju kada se bebe ne doje. Prelazno mleko je samo za bebe starije od 6 meseci, kao deo mešovite ishrane i ne sme se koristiti kao zamena za majčino mleko pre 6 meseci. Savetujemo da se sve odluke o upotrebi formule, uključujući i odluku o početku prestanka dojenja, donose po savetu lekara, babice, patronažne sestre, medicinske sestre, dijetetičara, farmaceuta ili drugog stručnjaka odgovornog za brigu o majci i detetu. Namirnice za posebne medicinske namene treba koristiti samo pod medicinskim nadzorom. Formule mogu biti pogodne za upotrebu kao jedini izvor ishrane za bebe od rođenja, i/ili kao deo uravnotežene ishrane od 6-12 meseci. Za detalje pogledajte nalepnicu.

  1. Spencer R et al. ‘I was meant to be able to do this’: a phenomenological study of women’s experiences of breastfeeding. Evidence Based Midwifery. 2014. 12(3): 83–88
  2. RCPCH. Position statement: breastfeeding in the UK. The Royal College of Paediatrics and Child Health, May 2018. Available at: https://www.rcpch.ac.uk/resources/position-statement-breastfeeding-uk [Accessed December 2018].
  3. Hassiotou et al. Maternal and infant infections stimulate a rapid leukocyte response in breastmilk. Clinical and Translational Immunology. 2013. 2(4): e3.
  4. Powe et al. Infant sex predicts breast milk energy content. American Journal of Human Biology. 2010. 22(1): 50–54.
  5. Finglas P, et al. McCance and Widdowson’s The Composition of Foods Seventh Summary Edition and updated Composition of Foods Integrated Dataset. Public Health England. Cambridge, September 2014.
  6. Koletzko B, et al. The roles of long-chain polyunsaturated fatty acids in pregnancy, lactation and infancy: review of current knowledge and consensus recommendations. J Perinat Med. 2008;36:5–14.
  7. Willatts P, et al. Effect of long-chain polyunsaturated fatty acids in infant formula on problem solving at 10 months of age. Lancet. 1998;352:688–91.
  8. Birch EE, et al. Visual acuity and the essentiality of docosahexaenoic acid andarachidonic acid in the diet of term infants. Visual acuity and the essentiality of docosahexaenoic acid and arachidonic acid in the diet of term infants. Pediatr Res. 1998 Aug;44(2):201–9.
  9. Ballard et al. Human milk composition: nutrients and bioactive factors. Pediatr Clin North Am. 2013;60(1): 49–74
  10. Boehm G, Stahl B. Oligosaccharides from milk. J Nutr. 2007;137:8475–95.
  11. Boehm G et al. Structural and functional aspects of prebiotics in infant nutrition. J Nutr. 2008;138(9):S1818–28er
  12. Francavilla R, et al. Effect of lactose on gut microbiota and metabolome of infants with cow’s milk allergy. Pediatr Allergy Immunol. 2012 Aug;23(5):420–7.
  13. Heyman MB. Lactose intolerance in infants, children, and adolescents. Pediatrics. 2006; 118;1279–86.
  14. NHS Choices: Your pregnancy and baby guide. Available at https://www.nhs.uk/conditions/pregnancy-and-baby/benefits-breastfeeding/ [Accessed July 2018]
  15. SKull I et al. Breastfeeding and allergic diseases in infants — a prospective birth cohort study. Arch Dis Child. 2002;87: 478–481
  16. Matheson MC et al. Breastfeeding and atopic disease: a cohort study from childhood to middle age. J Allergy Clin Immunol. 2007;120(5):1051–7.
  17. Boehm G et al. Structural and functional aspects of prebiotics in infant nutrition. J Nutr. 2008;138(9):S1818–28.
  18. World Health Assembly. Global strategy for infant and young child feeding: the optimal duration of exclusive breastfeeding. World Health Organization, 54. ‎2001‎.
  19. Department of Health. Infant Feeding Recommendations. 264898 1P 70K. London: DH, 2004
  20. NICE quality standard [QS37]. Postnatal care. Available at: https://www.nice.org.uk/guidance/qs37/chapter/Quality-statement-5-Breastfeeding [Accessed July 2018]
  21. The evidence and rationale for the UNICEF UK Baby Friendly Initiative standards. UNICEF UK 2013. Available at: https://www.unicef.org.uk/wp-content/uploads/sites/2/2013/09/baby_friendly_evidence_rationale.pdf [Accessed November, 2018]
  22. The RCM’s updated position statement on infant feeding — what’s new and why? 12 June 2018. Available at: https://www.rcm.org.uk/news-views/rcm-opinion/the-rcms-updated-position-statement-on-infant-feeding/ [Accessed November, 2018]
  23. NICE clinical guideline [CG37]. Postnatal care up to 8 weeks after birth. Available at: https://www.nice.org.uk/guidance/cg37/chapter/1-Recommendations#infant-feeding [Accessed July 2018].
  24. First 1,100 days. New Parent Support. Available at: https://www.nct.org.uk/parenting/how-can-dads-and-partners-support-breastfeeding [Accessed July 2018]

Uskoro ćete napustiti početnu stranicu Nutricia Export B.V. ("Nutricia") i pristupiti eksternoj veb stranici.

Pre nego što nastavite, želimo da vas obavestimo o sledećem:

1. Eksterna veb stranica na koju ulazite nije u vlasništvu niti pod kontrolom Nutricije.
2. Nutricija nije odgovorna za sadržaj, usluge ili proizvode koji se nude na eksternoj veb stranici.
3. Sve transakcije ili interakcije koje imate sa eksernom veb stranicom su isključivo između vas i eksterne veb stranice.

Molimo izaberite

Ja nisam zdravstveni radnik

Važno Obaveštenje

Dojenje je najbolji oblik ishrane za odojčad i pruža mnoge koristi bebama i majkama. U pripremi za i tokom dojenja, važno je održavati zdravu i uravnoteženu ishranu. Kombinovano dojenje i hranjenje iz flašice u prvim nedeljama života može smanjiti količinu majčinog mleka, a povratak odluci da se doji je težak. Treba uzeti u obzir društvene i finansijske implikacije nedojenja. Sva uputstva za pripremu i hranjenje moraju se pažljivo poštovati, jer nepravilna priprema može predstavljati zdravstveni rizik za bebu. Uvek se konsultujte sa zdravstvenim radnikom za savet o ishrani odojčadi i koristite proizvode pod medicinskim nadzorom nakon što razmotrite sve mogućnosti hranjenja.

x