Razumevanje intolerancije na laktozu

Postoje tri glavna tipa intolerancije na laktozu:

  • Urođena intolerancija na laktozu – evidentna od rođenja1
  • Primarna intolerancija na laktozu – obično postaje očigledna nakon 5. godine života2-4.
  • Sekundarna intolerancija na laktozu – može nastati nakon oštećenja creva2

Kod pacijenata su primetni gastrointestinalni simptomi, koji se mogu pomešati sa drugim stanjima kao što je odložena alergija na kravlje mleko (CMA)4. Lečenje zavisi od vrste netolerancije na laktozu, ali uglavnom podrazumeva smanjenje ili uklanjanje laktoze iz ishrane5.

Šta je intolerancija na laktozu?

Intolerancija na laktozu je problem sa varenjem kada telo nije u stanju da svari laktozu, šećer koji se uglavnom nalazi u mleku i mlečnim proizvodima2,5 Ovo je obično posledica odsustva ili nedostatka laktaze, enzima koji razlaže laktozu u glukozu i galaktozu, koje se zatim apsorbuju u krvotok1-3.

Tri glavna tipa intolerancije na laktozu

Urođena intolerancija na laktozu (izuzetno retka)

Ovo retko stanje je uzrokovano odsustvom laktaze od rođenja. Bebe rođene sa urođenom netolerancijom na laktozu ne podnosi kako majčino mleko tako i  formulu za bebe3.

Primarna intolerancija na laktozu (genetski nasleđena)

Povezano sa padom nivoa enzima laktaze tokom razvoja što se postepeno dešava nakon prestanka dojenja4,8. Primarna netolerancija na laktozu je neuobičajena pre 2.-3. godine života i obično postaje očigledna posle 5. godina života2-4. Takođe je neuobičajena kod belaca u severnoj Evropi, koji su više navikli na mlečne proizvode u svojoj ishrani, dok je veoma rasprostranjena u nekim etničkim grupama koje su istorijski jele malo mlečnih proizvoda2-4. 

Sekundarna netolerancija na laktozu (češća, ali privremena)

Nastaje nakon oštećenja mikroresica creva gde se proizvodi laktaza, npr. tokom akutnog gastroenteritisa, uporne dijareje ili celijakije. Ova vrsta netolerancije na laktozu može se javiti u bilo kom uzrastu, ali je češća u detinjstvu. Obično je privremena i kada se osnovni problem otkloni, laktaza se ponovo javlja1-4.

Pored ove tri glavne vrste netolerancije na laktozu, postoji i „razvojna netolerancija na laktozu“. Ovo se dešava kod prevremeno rođene bebe, kada je laktaza manje prisutna u crevima i tako sve do 34 nedelje gestacije2-4.

Prepoznavanje simptoma

Intolerancija na laktozu izaziva gastrointestinalne simptome kao što su dijareja, grčevi i nadimanje. Oni su rezultat bilo kakve nesvarene laktoze koja prolazi u debelo crevo. Nesvarena laktoza ima osmotski efekat jer uvlači vodu, što dovodi do dijareje. Zatim je bakterije u crevima fermentišu, stvarajući gas, što izaziva nadimanje i grčeve2,5,7.

Neki od simptoma netolerancije na laktozu su slični odloženoj alergiji na kravlje mleko (CMA), pa se ova dva stanja često međusobno mešaju1,2,8. Pogledajte naš članak „Razlike između intolerancije na laktozu i CMA“ da saznate više.

Lečenje intolerancije na laktozu

Ne postoje zvanične smernice za lečenje netolerancije na laktozu kod beba ili odraslih. U zavisnosti od vrste netolerancije na laktozu, lečenje može podrazumevati smanjenje ili uklanjanje laktoze u ishrani, uz postizanje optimalnog unosa hranljivih materija1. Čak i pri smanjenju nivoa laktaze od 50%, pojedinci i dalje mogu variti značajnu količinu laktoze3,9

Lečenje kongenitalne intolerancije na laktozu

Laktoza se mora potpuno ukloniti iz ishrane i za bebe se mora koristiti formula bez laktoze3,5.

Lečenje primarne intolerancije na laktozu

Deca će možda moći da konzumiraju male količine laktoze bez pojave simptoma.

U drugim slučajevima, gde je možda potrebno potpuno izbegavati laktozu, treba voditi računa da njihova ishrana bude i dalje nutritivno uravnotežena. Za bebe koje se hrane formulom mlađe od godinu dana može se koristiti formula bez laktoze1.

Lečenje sekundarne intolerancije na laktozu

Mišljenja o lečenju sekundarne netolerancije na laktozu se razlikuju. Američka akademija za pedijatriju sugeriše da ona „generalno ne zahteva eliminaciju laktoze iz ishrane, već́ lečenje osnovnog stanja“2. Drugi zdravstveni radnici preporučuju potpuno izbegavanje laktoze dok se proizvodnja laktaze ne nastavi nakon što se osnovni uzrok otkloni5.

Hrana i sastojci koji sadrže laktozu

Ovo je spisak hrane i sastojaka koji sadrže laktozu, hranu koja može da sadrži laktozu i neke alternative sa niskim sadržajem laktoze:

Hrana i sastojci koji sadrže laktozu:

  • Mleko
  • Mleko u prahu
  • Kondenzovano mleko
  • Modifikovano mleko
  • Mleko kondenzovano isparavanjem
  • Obrano mleko u prahu
  • Puter
  • Pavlaka
  • Margarin
  • Šlag
  • Slatka pavlaka
  • Sladoled
  • Sir
  • Mileram
  • Surutka
  • Mlečni jogurt
  • Surutka u prahu
  • Laktoza
  • Laktogllobulin

 

Hrana koja može sadržati laktozu:

  • Prerađeno meso i hrana, npr. šunka
  • Hleb i proizvodi od hleba
  • Žitarice za doručak
  • Torte
  • Keks

 

Koliko mali unos mlečnih proizvoda utiče na zdravlje kostiju

Izbegavanje laktoze ograničavanjem mlečne hrane u ishrani može dovesti do nedovoljnog unosa kalcijuma i drugih ključnih hranljivih materija, što utiče na zdrav razvoj kostiju.

Po rođenju, skelet ima samo 20-30g kalcijuma, a otprilike 150mg kalcijuma se deponuje u kostima svakog dana do oko 20. godine. Ako je unos kalcijuma nedovoljan kada kosti rastu i razvijaju se, možda nikada neće dostići punu snagu ili maksimum koštane mase. Ostali hranljivi sastojci ključni za zdravlje kostiju su fosfor, magnezijum, vitamin D, i proteini10,11.

Zbog toga je važno osigurati da se ovi hranljivi sastojci obezbede upotrebom drugih namirnica ili suplemenata.

Zaključak

Intolerancija na laktozu je stanje koje može ozbiljno uticati na bebino zdravlje i razvoj. Međutim, razumevanjem simptoma i dostupnih opcija lečenja, zdravstveni radnici mogu pomoći roditeljima da efikasno upravljaju stanjem.

  1. NHS. Lactose Intolerance [Online]. 2011. Available at: http://www.nhs.uk/Conditions/lactose-intolerance [Accessed April 2013].
  2. Heyman MB. Pediatrics 2006;118(3):1279-86.
  3. Lomer ME et al. Aliment Pharmacol Ther 2007;27:93-103.
  4. Swallow DM. Annu Rev Genet 2003;37:197-219.
  5. Wright T, Meyer R. Milk and eggs. In: Skypala I, Venter C (eds). Food Hypersensitivity. Oxford: Wiley-Blackwell, 2009. p.117-35.
  6. Bhatnager S, Aggarwal R. BMJ 2007;334:1331-2.
  7. European Food Safety Authority Panel on Dietetic Products, Nutrition and Allergies. EFSA Journal 2010;8(9):1777.
  8. Bahna SL. Ann Allergy Asthma Immunol 2002;89(Suppl):56-60.
  9. Du Toit G et al. Arch Dis Child Educ Pract Ed 2010;95:134-44.
  10. Greer F et al. Pediatrics 2006;117(2):578-85.
  11. The Dairy Council. Dairy and Health: Bones [Online]. 2013. Available at: http://www.milk.co.uk [Accessed May 2013].

Uskoro ćete napustiti početnu stranicu Nutricia Export B.V. ("Nutricia") i pristupiti eksternoj veb stranici.

Pre nego što nastavite, želimo da vas obavestimo o sledećem:

1. Eksterna veb stranica na koju ulazite nije u vlasništvu niti pod kontrolom Nutricije.
2. Nutricija nije odgovorna za sadržaj, usluge ili proizvode koji se nude na eksternoj veb stranici.
3. Sve transakcije ili interakcije koje imate sa eksernom veb stranicom su isključivo između vas i eksterne veb stranice.

Molimo izaberite

Ja nisam zdravstveni radnik

Važno Obaveštenje

Dojenje je najbolji oblik ishrane za odojčad i pruža mnoge koristi bebama i majkama. U pripremi za i tokom dojenja, važno je održavati zdravu i uravnoteženu ishranu. Kombinovano dojenje i hranjenje iz flašice u prvim nedeljama života može smanjiti količinu majčinog mleka, a povratak odluci da se doji je težak. Treba uzeti u obzir društvene i finansijske implikacije nedojenja. Sva uputstva za pripremu i hranjenje moraju se pažljivo poštovati, jer nepravilna priprema može predstavljati zdravstveni rizik za bebu. Uvek se konsultujte sa zdravstvenim radnikom za savet o ishrani odojčadi i koristite proizvode pod medicinskim nadzorom nakon što razmotrite sve mogućnosti hranjenja.

x