Rak i gubitak težine

Gubitak težine i rak su usko povezani. Zapravo, gubitak težine je jedna od najčešćih nuspojava kod osoba kojima je dijagnostikovan rak[1]. Iako je ovo česta nuspojava, ne treba je zanemariti jer može uticati na lečenje i oporavak[2].

Da li uvek gubite težinu sa rakom?

Između 30% i 80% pacijenata može izgubiti težinu u nekom trenutku tokom bolesti, zavisno od mesta tumora1. Zabrinjavajuće je da se neuhranjenost smatra uzrokom između 20% i 40% svih smrtnih slučajeva[3] povezanih sa rakom.

Zašto gubite težinu sa rakom?

Postoji mnogo razloga zašto pacijenti gube težinu kada imaju rak. Pre dijagnoze, neobjašnjiv gubitak težine može biti rani znak da nešto nije u redu, posebno kod karcinoma koji pogađaju pluća, pankreas, stomak ili jednjak[4]. Ovo je uzrokovano otpuštanjem supstanci zvanih citokini, koje pomažu u borbi protiv bolesti, ali takođe imaju nesrećni sporedni efekat gubitka težine i mišićne mase, kao i gubitka apetita[5].

Pre i posebno tokom lečenja (npr. hemoterapije, radioterapije), osoba možda neće imati želju da jede ili pije zbog nedostatka apetita ili zbog rana u ustima, suvih usta, zatvora, dijareje, mučnine, povraćanja, promena ukusa ili bola.

Lečenje takođe može negativno uticati na to koliko dobro telo apsorbuje i koristi hranljive materije iz hrane, dodatno pogoršavajući gubitak težine.

Iako je gubitak težine čest kod raka, manjak hrane može značiti da telo ne dobija energiju, proteine i druge hranljive materije koje su mu potrebne u trenutku kada treba da bude najjače za lečenje. Stoga ga ne treba zanemariti.

Šta je kaheksija kod raka?

Gubitak težine može se smatrati dobrim, posebno za one koji su se oduvek trudili da kontrolišu svoju težinu - ali kada je u pitanju lečenje raka, to nije pravo vreme. Ovo je zato što kada pacijenti sa rakom gube težinu, uglavnom gube snažno, zaštitno mišićno tkivo koje je potrebno za borbu protiv raka, a ne masno tkivo[6]. Ovaj gubitak mišićnog tkiva (ili 'smanjenje mišićne mase') je poznat kao kaheksija6. Kaheksija može dovesti do mentalnog i fizičkog umora, ali takođe, možda i važnije, može smanjiti toleranciju pacijenta na lečenje što može negativno uticati na njihove šanse za preživljavanje1,6.

Kako indeks telesne mase pacijenta utiče na uspeh lečenja?

Optimalna doza hemoterapije za pacijenta se bazira, između ostalog, na težini i visini, takođe poznatim kao indeks telesne mase (BMI). Svaka promena težine pacijenta od trenutka dijagnoze može imati direktan i negativan uticaj jer pacijent možda više neće moći da toleriše punu dozu; štaviše, značajno smanjenje BMI-a može odložiti lečenje u potpunosti7-9. Održavanjem dobre ishrane, pacijenti mogu smanjiti rizik gubitka dodatne mišićne mase u budućnosti i tako osigurati da njihovo telo bude u mogućnosti da toleriše optimalnu dozu lekova.

Koji su hranljivi sastojci najvažniji kod raka?

Dobra ishrana podrazumeva postizanje prave ravnoteže - ravnoteže hranljivih materija koje su telu pacijenta potrebne da bi dobro funkcionisalo, nosilo se sa lečenjem i ostalo što aktivnije. Međutim, kod raka, neki hranljivi sastojci su posebno važni:

  • Protein: važan za izgradnju i popravku telesnih ćelija, unos dovoljno proteina je važan za pacijente sa rakom koji žele da održe ili povrate mišićnu masu. Međunarodne smernice preporučuju da pacijenti sa rakom konzumiraju skoro dvostruko više nego što je potrebno zdravoj osobi (>1g proteina/kg telesne težine i po mogućstvu 1.5g/kg naspram 0.75g/kg za opštu zdravu populaciju)10
  • Omega-3 polinezasićene masne kiseline: sa antiinflamatornim svojstvima, ovaj hranljivi sastojak može pomoći stabilizaciji ili poboljšanju apetita, unosa hrane, mišićne mase i telesne težine.
  • Mikronutrijenti, kao što su vitamini, minerali i elementi u tragovima: pacijenti sa rakom često imaju nedostatak mikronutrijenata zbog smanjenog unosa hrane i agresivne prirode nekih tretmana11,12
  • Dijetna vlakna: neophodna za uravnoteženu ishranu, pacijenti sa rakom mogu imati koristi od unosa vlakana odgovarajućeg kvaliteta za poboljšanje konzistencije stolice, posebno oni koji pate od dijareje kao nuspojave radioterapije ili hemoterapije13

Šta raditi ako imate problema sa ishranom ili gubite težinu?

Ako pacijent sa rakom ima problema sa ishranom i pićem, neplanirano je izgubio težinu ili je zabrinut svojom ishranom, treba razgovarati sa svojim lekarom. Važno je zapamtiti da ne treba čekati da ih neko pita o njihovim brigama. U redu je započeti razgovor sa onkologom i podržavajućim zdravstvenim timom.

Medicinska ishrana je važna za održavanje tela snažnim

Ako posle saveta u vezi ishrane od strane kvalifikovanog zdravstvenog radnika pacijent i dalje ima problema sa ishranom i pićem i/ili održavanjem težine, možda će im biti savetovano da počnu uzimati medicinske nutritivne dodatke, takođe poznate kao oralni nutritivni dodaci (ONS). Medicinska ishrana (ili ONS) su posebno dizajnirana hrana i pića koja pomažu osobama sa malnutricijom uzrokovanom bolešću da zadovolji svoje nutritivne potrebe, pružajući dodatnu energiju, proteine, vitamine i minerale koji su im potrebni. Poznati su kao 'hrana za posebne medicinske svrhe' i treba ih koristiti pod medicinskim nadzorom.

Medicinska ishrana, posebno ako se daje pacijentima rano u njihovom putu lečenja raka, klinički je dokazana u smanjenju gubitka težine. Ovo je važno za nastavak terapije raka i stoga je povezano sa boljim ishodima lečenja14. Medicinska ishrana je dostupna u različitim ukusima i formatima, uključujući mlečne šejkove, sokove, jogurt, praške i deserte.

  1. Ryan et al. Proc Nutr Soc. 2016;75(2):199-211.
  2. Bozetti 2008 and 2001; Bosaeus 2001; Hebuterne et al, 2014 JPEN J Parenter Enteral Nutr.;38(2):196-204.
  3. Andreyev HJ et al. Eur J Cancer. 1998;34(4)p.503-9.
  4. Hebuterne X et al. JPEN, 2014;38:196.
  5. Argilés JM, et al. Curr Opin Support Palliat Care 2009; 3: 263–68.
  6. Fearon K et al. Lancet Oncol, 2011;12(5):489-95.
  7. Capuano G, et al. Head Neck 2008;30:503-8.
  8. Andreyev HJ, et al. Eur J Cancer, 1998;34:503-9.
  9. Rickard KA, et al. Cancer 1983;52:587-98.
  10. Arends J, et al. ESPEN guidelines on nutrition in cancer patients Clin Nutr, 2016; epub.
  11. Grober U, et al. Nutrients, 2016;8(3):163.
  12. Ströhle A, et al. Oncology Reports, 2010;24(4):815-28.
  13. Garcia-Peris P, et al. Eur J Clin Nutr, 2016;70(2):170-174.
  14. Martin L Senesse P et al. J Clin Oncol 2015 Jan 1: 33(1):90-9.

Uskoro ćete napustiti početnu stranicu Nutricia Export B.V. ("Nutricia") i pristupiti eksternoj veb stranici.

Pre nego što nastavite, želimo da vas obavestimo o sledećem:

1. Eksterna veb stranica na koju ulazite nije u vlasništvu niti pod kontrolom Nutricije.
2. Nutricija nije odgovorna za sadržaj, usluge ili proizvode koji se nude na eksternoj veb stranici.
3. Sve transakcije ili interakcije koje imate sa eksernom veb stranicom su isključivo između vas i eksterne veb stranice.

Molimo izaberite

Ja nisam zdravstveni radnik

Važno Obaveštenje

Dojenje je najbolji oblik ishrane za odojčad i pruža mnoge koristi bebama i majkama. U pripremi za i tokom dojenja, važno je održavati zdravu i uravnoteženu ishranu. Kombinovano dojenje i hranjenje iz flašice u prvim nedeljama života može smanjiti količinu majčinog mleka, a povratak odluci da se doji je težak. Treba uzeti u obzir društvene i finansijske implikacije nedojenja. Sva uputstva za pripremu i hranjenje moraju se pažljivo poštovati, jer nepravilna priprema može predstavljati zdravstveni rizik za bebu. Uvek se konsultujte sa zdravstvenim radnikom za savet o ishrani odojčadi i koristite proizvode pod medicinskim nadzorom nakon što razmotrite sve mogućnosti hranjenja.

x