Ishrana beba i male dece

Učestalost nezaraznih bolesti (NCD) kao što su kardiovaskularne bolesti (KVB), alergija, dijabetes i gojaznost je naglo porasla u poslednje dve decenije, postajući jedan od vodećih uzroka preranog morbiditeta, invaliditeta i smrti na globalnom nivou4. Učinak Velike Britanije u pogledu preranog mortaliteta je konstantno i značajno ispod proseka uporedivih zemalja5.

Pored toga: 

  • Očekuje se da će  broj slučajeva KVB porasti na 2,8 miliona do 2025.6
  • Novih 300 000 slučajeva raka dijagnostikuje se svake godine6
  • Kod 4,05 miliona ljudi u Velikoj Britaniji je dijagnostikovan dijabetes7 
  • 70% potrošnje Nacionalne zdravstvene službe odlazi na osobe sa hroničnim medicinskim problemima6

Neki stručnjaci veruju da naši geni određuju samo 20% našeg zdravlja tokom života

Danas se veruje da dugoročno zdravlje pretežno uslovljavaju uticaji životne sredine kao što su1:

  • Ishrana – navike u ishrani, unos hranljivih materija, raznovrsna ishrana
  • Način života - spavanje, fizičke vežbe, pušenje
  • Bolesti - infekcije, gojaznost
  • Drugo – na primer zagađenje

Naučni dokazi sugerišu da faktori životne sredine koji utiču na rani život pojedinca mogu uticati na njegovo zdravlje i u kasnijem životu1,8 što ukazuje na to da se pozitivni zdravstveni ishod može postići intervencijom što je ranije moguće9.

Smanjenje zdravstvenih rizika

Sposobnost pojedinca da reaguje na svoju okolinu poznata je kao „kapacitet prilagodjavanja“ ili „plastičnost“. Smatra se da je plastičnost najveća tokom prvih 1000 dana života10, zbog čega faktori životne sredine takođe mogu imati najveći uticaj tokom ovog perioda2,3.

Prevalencija gojaznosti kod dece raste pa u Engleskoj 1 od 5 dece uzrasta 4-5 godina  ima višak kilograma/gojazno je11.

Prvih 1000 dana: prozor mogućnosti

Prvih 1000 dana bebinog života, od začeća do drugog rođendana, ključni su za određivanje njenog doživotnog zdravlja12,13. Tada faktori sredine – poput ishrane – mogu uticati na organe i sisteme tela koji se brzo razvijaju2,3.

Prvih 1000 dana partnerstva je svetska inicijativa koja promoviše pozitivne akcije za poboljšanje ishrane majki i njihove dece tokom ovog kritičnog perioda12,13.

Programiranje ishrane u ranom životu

Mnogi faktori životne sredine utiču na kasnije zdravlje, ali ishrana i izloženost određenim namernicama u ranom životu su posebno značajni2. Pravim izborima u ishrani od začeća do uzrasta malog deteta, majke mogu značajno promeniti dugoročno zdravlje svoje dece. Sve je više dokaza da programiranje ishrane u ranom životu (ELNP) može uticati i na fiziologiju i na ponašanje.

ELNP može uticati i na fiziologiju i na ponašanje.

Uticaji na ponašanje

  • Utiče na rane navike hranjenja14
  • Utiče na prihvatanje određenih ukusa15,16
  • Utiče na prihvatanje različitih tekstura hrane17,18

Fiziološki uticaj 

  • Metabolički – procesi se mogu uspostaviti tokom ranog života, određujući kako telo uči da razgrađuje, apsorbuje i koristi hranljive materije za doživotni rast i razvoj19.
  • Imunološki – Može postojati uticaj na razvoj imunološkog sistema, što utiče na budući rizik od astme i alergijskih bolesti20.
  • Kognitivni – Može postojati uticaj na razvoj mozga, sa potencijalnim dugoročnim efektima na kognitivne funkcije i ponašanje21.

Reference

  1. Gluckman P. Article in Medical Tribune: Impact of early-life nutrition on NCD development in adulthood 2013. http://enews.mims.com/landingpages/mt/pdf/Medical_Tribune_February_2013_HK.pdf [Accessed Nov 2016]
  2. Scientific Advisory Committee on Nutrition. The influence of maternal, fetal and child nutrition on the development of chronic disease in later life. London: TSO, 2011.
  3. British Nutrition Foundation Task Force. Nutrition and Development: short and long term consequences for health. Chichester: Wiley-Blackwell, 2013.
  4. World Health Organisation. Global status report on non-communicable diseases
  5. 2014. Available from: http://apps.who.int/iris/bitstream/10665/148114/1/9789241564854_eng.pdf?ua=1 [Accessed Nov 2016]
  6. Murray et al., UK health performance: findings of the Global Burden of Disease Study 2010, The Lancet, Volume 381, Issue 9871, Pages 997 – 1020, 23 March 2013
  7. The King’s Fund. Non-communicable diseases [Online]. Available at: https://www.kingsfund.org.uk/time-to-think-differently/trends/disease-and-disability/non-communicable-diseases [Accessed Nov 2016]
  8. Diabetes UK. Number of people with diabetes reaches over 4 million (online). Available from: https://www.diabetes.org.uk/About_us/News/Number-of-people-with-diabetes-reaches-over-4-million/ (Accessed Nov 2016)
  9. Hochberg Z et al. Child Health, Developmental Plasticity, and Epigenetic Programming. Endocrine Reviews 2011;32:159-224.
  10. Hanson,M. et al. Developmental plasticity and developmental origins of non- communicable disease: Theoretical considerations and epigenetic mechanisms. Progress in Biophysics and Molecular Biology. 2011:106.1
  11. Hanson MA, Low FM, Gluckman PD. Epigenetic epidemiology: the rebirth of soft inheritance. Ann Nutr Metab 2011;58(2):8-15
  12. NHS Digital. National Child Measurement Programme – England, 2015-16. Available from: http://content.digital.nhs.uk/article/2021/Website-Search?productid=23381&q=obese+children&sort=Relevance&size=10&page=1&area=both#top [accessed Dec 2016]
  13. National Childbirth Trust. First 1000 days [Online]. Available at: https://www.nct.org.uk/about-us/first-1000-days [Accessed Nov 2016]
  14. 1,000 Days. Why 1,000 days? [online]. Available at: https://thousanddays.org/why-1000-days/ [Accessed Nov 2016]
  15. Scaglioni et al. Determinants of children’s eating behavior. Am J Clin 2011;94(6):2006s-2011s
  16. Mennella et al. Prenatal and Postnatal Flavor Learning by Human Infants. Pediatrics 2001;107:e88
  17. Sullivan SA and Birch LL. Infant dietary experience and acceptance of solid foods. Pediatrics 1994;93(2):271-7
  18. Lundy B et al. Food texture preferences in infants versus toddlers. Early Child Dev Care 1998;146:69-85
  19. Northstone K et al. The effect of age of introduction to lumpy solids on foods eaten and reported feeding difficulties at 6 and 15 months. J Hum Nutr. Diet 2001;14:43-54
  20. Lillycrop KA. Effect of maternal diet on the epigenome: implications for human metabolic disease. Proc Nutr Soc 2011;70(1):64-72.
  21. Martin R et al. Early life: gut microbiota and immune development in infancy. Benef Microbes 2010;1(4):367-82.
  22. Schlotz W and Phillips DI. Fetal origins of mental health: evidence and mechanisms. Brain Behav Immun 2009;23(7):905-16.

Molimo izaberite

Ja nisam zdravstveni radnik

Dojenje je najbolje za bebe

Molimo vas da prvo pročitate ovo važno obaveštenje.

Klikom na dugme za nastavak moći ćete da vidite informacije o Aptamil adaptiranim mlečnim formulama za odojčad i malu decu kao i drugim Nutricia proizvodima. Ako odlučite da nastavite, prihvatate činjenicu da vam se ove informacije dostavljaju na vaš individualni zahtev i isključivo u informativne svrhe. Molimo vas da ako niste zdravstveni radnik, da se konsultujete sa zdravstvenim radnikom, pre nego što donesete odluku o uvođenju adaptirane mlečne formule i/ili odluku o prestanku dojenja uz prelazak na komplementarnu ishranu. Takođe savetujemo vas da posetite sajt Aptaclub koji je prilagođen korisnicima proizvoda, a ne isključivo zdravstvenim radnicima.

Dojenje je najbolje za bebe i pruža mnoge prednosti. Važno je da, tokom pripreme za dojenje i tokom dojenja, majka ima zdravu i izbalansiranu ishranu. Kombinovano dojenje i hranjenje na flašicu u prvim nedeljama života može smanjiti lučenje majčinog mleka, a poništiti odluku o prestanku dojenja je teško. Treba uzeti u obzir takođe društvene i finansijske implikacije upotrebe adaptirane mlečne formule. Nepravilna upotreba adaptirane mlečne formule za odojčad/malu decu ili neodgovarajuća hrana ili metode hranjenja mogu predstavljati opasnost po zdravlje. Ako koristite adaptiranu mlečnu formulu, treba pažljivo da pratite uputstva za upotrebu proizvođača – ne pridržavanje uputstava, može biti opasno po zdravlje odojčeta/malog deteta.

Uskoro ćete napustiti početnu stranicu Nutricia Export B.V. ("Nutricia") i pristupiti eksternoj veb stranici.

Pre nego što nastavite, želimo da vas obavestimo o sledećem:

1. Eksterna veb stranica na koju ulazite nije u vlasništvu niti pod kontrolom Nutricije.
2. Nutricija nije odgovorna za sadržaj, usluge ili proizvode koji se nude na eksternoj veb stranici.
3. Sve transakcije ili interakcije koje imate sa eksernom veb stranicom su isključivo između vas i eksterne veb stranice.

x