Prvih 100 dana od rođenja su kritičan period u pogledu kolonizacije i razvoja odgovarajućih bakterija u našim crevima

Imuni sistem i GIT1

Razvoj imunog sistema i sastav crevne mikrobiote su u dinamičnoj interakciji kojoj je potrebno vreme da se razvije i ojača. Prenatalno, imune ćelije i tkiva u crevima se razvijaju kao priprema za izlaganje svetu izvan materice. Na rođenju, bebe se inokulišu mikrobima majke i životne sredine. Na ovaj proces snažno utiču način rođenja i gestacijska starost. Tokom ranog života na razvoj crevnih mikroba utiče nekoliko faktora između ostalih i ishrana, dok se sazrevanje imunog sistema nastavlja dinamično do kraja 3 godine života.

Na razvoj crevne mikrobiote i imunog sistema utiče više faktora u ranom životnom dobu2

Postoji više faktora koji utiču na crevnu mikrobiotu i razvoj imunog sistema u ranom životnom dobu.2 Pored naslednih faktora i mikrobiote majke, bitan je način porođaja: vaginalni porođaj ili carski rez, prevremeni porođaj ili terminski, ishrana majčinim mlekom ili adaptiranom mlečnom formulom, započinjanje komplementarne ishrane, sve ovo može uticati na crevnu mikrobiotu i razvoj imunog sistema u ranom životnom dobu. Upotreba antibiotika tokom porođaja carskim rezom i/ili za borbu protiv ranih infekcija kao i faktori životne sredine kao što su geografsko okruženje, veličina porodice, izloženost kućnim ljubimcima i početak korišćenja usluge dnevnog boravka su ostali važni faktori koji ovome doprinose.

Crevna disbioza

Crevna disbioza se najčešće definiše kao neravnoteža crevne mikrobiote.3 Sastav mikroba se menja nakon medicinskih intervencija, kao što su carski rez i upotreba antibiotika. Kao najčešći poremećaji, uočeni su smanjenje broja Bifidobacteria i pripadnika porodice Bacteroidaceae, uz povećanje broja pripadnika rodova Clostridium i Enterobacteriaceae (npr. Klebsiella, Escherichia coli) ovakak slučaj je i kod beba rođenih carskim rezom, kao i beba izloženih ranoj upotrebi antibiotika.4

Carski rez utiče na sastav crevne mikrobiote i ovaj uticaj je dugoročan, primetan i nakon 6 meseci od porođaja

Učestalost carskog reza u svetu je sve veća5 što je povezano sa disbiozom crevne mikrobiote i povećanim rizikom pojave alergija i infekcija7

Imuni sistem bebe nije u potpunosti razvijen pri rođenju i postepeno se razvija tokom vremena. Interakcije mikroba i imunih ćelija su važan pokretač u sazrevanja imunog sistema, 70-80% imunih ćelija nalazi se u crevima.7 Sve veći broj dokaza implicira da pojedini faktori životne sredine kao i porođaj putem carskog reza mogu poremetiti razvoj otpornog imunog sistema u ranom životnom dobu.8 Bebe rođene carskim rezom propuštaju dobre bakterije koje su dostupne kroz porođajni kanal.9 To može da poremeti ravnotežu unutar crevne mikrobiote izazivajući disbiozu, što može dovesti do neuravnoteženog imunološkog sazrevanja i odgovora.10,11 U crevima zdravog dojenog, vaginalno rođenog deteta tipično dominiraju vrste Bifidobacterium i Bacteroides.12-14 Međutim, disbioza crevne mikrobiote dovodi do povišenih nivoa potencijalno štetnih* bakterijskih vrsta i sniženih nivoa korisnih vrsta bakterija (tj. Bifidobacteria).15

*Clostridium i Eubacterium spp. Escherichia coli

Uticaj porođaja putem carskog reza na rast i razvoj

Postoji linearna povezanost između porođaja carskim rezom i učestalosti hospitalizacije u ranom detinjstvu usled infekcija. Povećani rizik je prisutan do 5 godine života.16

Razvoj imuniteta

Bebe rođene carskim rezom imaju veći rizik od infekcija
• 10% je veći rizik od infekcija koje zahtevaju hospitalizaciju u odnosu na bebe rođene vaginalno. Rizik je povećan do uzrasta od pet godina.16
• Veća učestalost respiratornih infekcija u ranom životnom dobu17
• Povećena upotreba antibiotiotika tokom prve godine života17


Bebe rođene carskim rezom imaju veći rizik od pojave alergija
• Dvostruko veći rizik razvoja astme tokom prvih 6 godina života18
• Povećan rizik za pojavu drugih imunoloških poremećaja7,18

Kognitivni i emocionalni razvoj

Carski rez je povezan sa promenama u razvoju mozga (mijelinizacija), razvojem kognitivnih funkcija kao i promenama u ponašanju.19-21

Nezarazne bolesti

Carski rez je povezan sa povećanim rizikom od gojaznosti i dijabetesa tipa 2 kasnije u životu22-24

Majčino mleko je najbolje

SZO preporučuje isključivo dojenje tokom prvih 6 meseci života bebe, dojenje treba nastaviti i posle navršenih šest meseci do kraja druge godine starosti deteta uz obavezno postepeno uvođenje komplementarne ishrane. Majčino mleko sadrži različita bioaktivna jedinjenja kao što su oligosaharidi, imune ćelije i različite vrste bakterija i njihovih metabolita. Svi zajedno igraju važnu ulogu u razvoju zdravog GIT-a tako što podržavaju razvoj zdrave crevne mikrobiote i imunog sistema bebe.25
Iako je majčino mleko najbolje, istraživanja su pokazala da je carski rez često povezan sa odloženom laktacijom, poteškoćama u dojenju i ranijim prekidom dojenja.26

Nadam se da ćemo u bliskoj budućnosti uspeti da sagledamo koji obrazac ishrane je najbolji za bebe rođene carskim rezom. Verujem da bi intervencija sa posebno prilagođenom ishranom obogaćenom mikrobiološkim modulatorima (probiotici, prebiotici, sinbiotici) mogla biti strategija za smanjenje rizika od bolesti povezanih sa kompromitovanom mikrobiotom.

Christophe Lay, Viši saradnik za crevnu mikrobiotu Odeljenje Mikrobioma Danone Nutricia Istraživačkog centra i počasni vanredni profesor na Nacionalnom univerzitetu Singapura

Nutritivne strategije mogu pomoći u procesu ponovnog uspostavljanja ravnoteže kompromitovane mikrobiote.

DODATNA LITERATURA

1.Wopereis H, et al. Pediatr Allergy Immunol 2014;25:428-438. 2. Vandenplas et al. Nutr. 2020; 78:110812 3. Petersen C and Round L. Cellular Microbiology 2014;16(7):1024–33. 4. Danone Nutricia Research. (2018) „Compromised Gut Microbiota at Birth“ Available from: https://www.nutriciaresearch.com/compromised-gut-microbiota-at-birth/ 5.Wemmer U. (1977 Feb 17) Meb Fortschr Med; 95(7):441-6. 6. Van ‘t Land et al. (2010) In: Watson, R.R., Zibadi, S. and Preedy, V.R. (eds.) Dietary components and immune function. Springer, Berlin, Germany, pp. 25-41. 7. Furness JB, et al. Am J Physiol. 1999;277(5):G922-G928. 8. Kumar H et al. Microorganisms, 2020;8(12). 9. Underwood M et al. Pediatr Res, 2015;77(1–2):229–35. 10. Shaterian N et al. Open Medicine, 2021;16:624–39. 11. Martin et al. (2009) Applied and environmental microbiology, 75(4), 965-969. 12. Hunt et al. (2011). Plos ONE: 21313. 13. Tsilingiri et al. (2013). Benef Microbes 1;4(1):101-7. 14. Thurl S, et al. Nutr Rev, 2017;75(11):920-33. 15. Coppa GV, Int. Conf. on Breast milk and Lactation 1991 USA. 16. Bode L, et al. Thromb Haemost, 2004;92(6):1402-10. 17. Eiwegger T, et al. Pediatr Allergy Immunol, 2010;21(8):1179-88. 18. Boehm G, et al. In: Mattia-Sandholm T(ed): Funct. Diary prod. Woodhead Publ Ltd, 2002.
19. Newburg D, et al. Glycobiology, 2004;14(3):253-63. 20. Boehm et al. (2002) Archives of Disease in Childhood-Fetal and Neonatal Edition, 86(3), F178-F181. 21. Bennet et al. (1992) Acta Paediatrica, 81(10), 784-787. 22. Wang S, et al. Neuroscience and biobehavioral reviews. 2018. 23. Meulenbroek et al. (2013) Pediatric Allergy and Immunology, 24(7), 656-664. 24. Van der Aa LB et
al. (2010) Clinical & Experimental Allergy. 40(5):795-804. 25. Salminen S et al., Nutrients, 2020. 12(7):1952.
26. Taniuchi S al. (2005) Journal of Applied Research in Clinical and Experimental Therapeutics. 5(2):387

x